Istorija
U dalekoj proslosti u preistorijsko doba zemljiste na kome se danas nalazi Crvenka bilo je pod dubokom vodom. Oblast izmedju Dunava i visoravni Telecka bila je tada veliko, siroko jezero koje su stari rimski istoricari nazvali "Slatko more".
U to doba moglo se putovati ladjom od Telecke sve do Fruske Gore i Srema. Telecka je tada bila pokrivena gustom sumom u kojoj je zivela mnogobrojna i raznovrsna divljac.
I danas nailazimo u okolini Crvenke na Teleckoj na mnogobrojne uvale i udubljenja koja nam govore o izvorima i potocima kojima je Telecka tada obilovala.
U "Kupinovoj dolini" kod male zeleznicke stanice, koja se nalazi na pruzi prema Subotici nadjeni su ostaci preistorijskih zivotinja kao npr. mamuta. Istorijski podaci datiraju od doba dolaska Kelta u ove krajeve uglavnom sa hriscanskim racunanjem vremena. Iz pomenutog doba ima istorijskih spomenika materijalne kulture.
Tako je u blizini Kule nadjen razni arheoloski materijal iz keltskog i rimskog doba kao npr. djerdani, urne i razna grncarija, pored toga nadjen je i novac koji je pripadao Keltima,
Rimljanima (Konstantin Veliki), Mletackoj republici i ugarski novac koji je kovan za vreme kralja Andrije II. Svi ovi podaci nam govore da je Crvenka i njena okolina bila vec prilicno rano naseljena, mozda i nekoliko stotina godina pre nase ere.
Pocevsi od V i VI veka spustaju se u ove krajeve juznoslovenska plemena, a krajem IX veka dolaze u Panonsku niziju Madjari. Dolaskom Turaka na Balkan pocelo je pomeranje juznoslovenskih plemena iz oblasti Makedonije i Kosova krajem XIV veka prema severu i severozapadu.
Posle bitke na Marici (1371) i Kosovu polju (1389) pocelo je masovno preseljavanje Srba preko Save i Dunava u Juznu Ugarsku.
Prvo organizovano naseljavanje Srba u Juznu Ugarsku izvrsio je ugarski kralj Leopold I sredinom XVII veka. Namera mu je bila da osigura juznu granicu od nadiranja Turaka i vrlo cestih upada u ove krajeve.
Krajem XVII veka pocelo je masovno preseljavanje Srba iz oblasti Kosova i Metohije a vrhunac je bila Velika seoba od 1690 g.
U ovo doba naseljene su u Juznu Ugarsku brojne srpske porodice koje su citavom kraju dale slovensko obelezje.
Srpski kolonisti ziveli su u to doba pod teskim uslovima jer carska vlada nije ispunila svoja ranija obecanja.
Oni su se bavili primitivnom zemljoradnjom i napasali svoju stoku po prostranim pasnjacima i livadama.
Kolonizacija Nemaca u ove krajeve pocela je takodje za vreme Leopolda I u XVII veku, a nastavila se pod vladavinom Josifa I, Karla VI, Marije Terezije i zavrsila se vladavinom Josifa II kada je dostigla vrhunac.
Marija Terezija je bila prva koja je pocela u vecoj meri da naseljava Nemce u Vojvodinu, a posebno u Backu.
U ono vreme oblast danasnje Backe bila je cesto pustosena u stalnim ratovima sa Turcima, pa je bilo mnogo napustenih i nedovoljno naseljenih feudalnih imanja. Stoga je Josif II odlucio da te opustosene krajeve naseli Nemcima i to takvim elementom koji ce biti odan carskoj vlasti i njegovom apsolutizmu, a koji ce u isto vreme kao vesti zemljoradnici kultivirati novonaseljene krajeve.
Naseljavanje Nemaca u Vojvodinu bilo je u skladu sa carskom politikom ponemcavanja. Josif II je nasao da je za kolonizaciju juznih delova Ugarske najpogodnije stanovnistvo iz oblasti Gornje Rajne i to iz Vitemberga, Elzasa i Loteringije, Badena, Hesena i Pfalca koje je u vecini seljastvo.
Carski proglas o kolonizaciji koji je bio objavljen 21.septembra 1882. g. naisao je na povoljan prijem kod rajnskih Nemaca.
U ovom proglasu car obecava svakoj porodici kucu sa bastom, zemljoradnicima zemlju, stoku i potrebne alatke, a zanatlijama sav alat i jos 50 forinata u gotovom. Interesantno je napomeniti da je za nadnicare predvidjen samo najpotrebniji pribor za rad bez pomoci u novcu.
Pored ovoga svakoj porodici je obezbedjen putni trosak do novog prebivalista i zagarantovano oslobodjenje od drzavnih i spahijskih poreza, dazbina i tereta za iducih 10 godina.
I pored toga sto su vladari pojedinih drzavica u Nemckoj sprecavali iseljavanje ipak su velike grupe Nemaca, primamljene obecanjima i nadom u lepsi zivot, krenule u rano prolece 1783.g. u Ugarsku.
Prvo sabirno mesto bio je grad Rogensburg do koga su kolonisti dosli kolima. Ovde su dobili nove pasose ili su im potvrdjeni stari pa su zatim krenli brodom do Beca.
Putovanje do Beca je trajalo 10 dana. U Becu je svaka porodica po clanu dobila 2 forinte i naseljenicki pasos na kome je bilo naznaceno mesto u koje se upucuje. Kolonisti koji su bili odredjeni za zupaniju Backu upuceni su odmah u Sombor gde su se imali javiti takozvanoj "Naseljenickoj kancelariji".
Ovde je svaka porodica po clanu dobila po 1 forintu i na svaku glavu preko 10 godina starosti 2 krajcera i 1 mericu brasna, malo drva, slame, sirceta. Ovakvu pomoc dobijale su sve porodice svakog meseca dok im nije podignuta kuca.
Tako su iz Sombora upuceni prvi kolonisti u Crvenku 1783. godine u junu mesecu.
Pre doseljavanja Nemaca Crvenka je bila feudalno imanje koje se nalazilo na Teleckoj, Juzno od Bajse a istocno od Sivca.
Juzno od Crvenke nalazila se pustara Salasic koja se prostirala sve do veprovackog atara (danasnji Kruscic).
Godine 1655. Crvenka je presla u posed Veselenji Adama. Kada je pocela kolonizacija Crvenke 1783.g. tada je nastao i crvenacki atar, spajanjem pustara Salasic, Belog Brda i Brestovsica.
Belo Brdo nalazilo se prema Kuli, Salasic i Brestovsic od krsturskog puta prema Sivcu odnosno Kuli.
Vremenom su imena ovih pustara potpuno iscezla.
Po nacrtu koji je radjen prilikom kolonizacije, Crvenka se nalazi ispred Telecke nasred druma Sivac - Kula. To je ustvari njen danasnji polozaj. Tada je projektovan i nacrt naselja sa pravim ulicama.
Posle premeravanja ustnovljeno je da Crvenka zauzima 6859 k.j. a sa spoljnim salasima 15.694 k.j.
O poreklu imena Crvenka nema pouzdanih objasnjenja nego postoji nekoliko pretpostavki.
Tako jedna od njih govori da je ime Crvenka nastalo od crvenkaste zemlje koje je bilo u izobilju na Teleckoj, a druga da to ima veze sa mnogobrojnim crvenim makovim cvetom (bulka) koga je mnogo bilo u crvenackoj dolini. Prihvatljiva je i pretpostavka da su bajsani, koji su bili Sloveni, dali ime Crvenka, jer su cesto napasali stoku na sirokim crvenackim livadama i na Teleckoj gde je bilo dosta crvenkaste zemlje.
Ova pretpostavka navodi na zakljucak da je ovaj kraj pre kolonizacije Nemaca bio naseljen Slovenima i da je ime Crvenka slovenskog porekla.
U prilog ovoj tvrnji ide i pretpostavka da je ovo bugarska rec je na bugarskom jeziku znaci crvena zgrada ili u prenosnom znacenju tvrdjava, sto se moze povezati sa sancevima u somborskom ataru.
I u samoj Crvenki mestani su zvali jednu od ulica RatcGasse(Srpska
ulica) sve do najnovijeg vremena, a usmeno predanje to potvrdjuje jer govori se da su nemacki doseljenici zatekli u Crvenki nekoliko srpskih porodica koje su vremenom iscezle.
Najzad neki pretpostavljaju da ime Crvenka potice od reci cer i venac, jer je ranije bilo na Teleckoj manjih cerovih sumica koje su se vencano pruzale.
I ova pretpostavka kao i navedene potvrdjuju slovensko poreklo imena naselja.
Mesto i ime Crvenka prvi put se spominje 1543. godine u urbarskoj knjizi kalocke biskupije dok u turskim spomenicima toga doba nema pomena njenog imena.
Godine 1785. Crvenka je kao selo bila vec podignuta i imala je 500 kuca.
Jedan deo kolonista bio je razmesten po srpskim i madjarskim kucama u obliznja sela kao npr. Sivcu, jer sve kuce jos nisu bile dovrsene.
Kada su do jeseni 1785. godine sve kuce dovrsene Crvenka je imala pet poprecnih ulica. Svaka kuca bila je od naboja, a imala je jednu sobu, kuhinju i ostavu i staju, a bila je pokrivena trskom.
Pri useljavanju u kucu svaki kolonista dobio je kravu, krevet, slamaricu, tepih, sest vreca, nacve, sekiru, bradvu, asov, vreteno, sito, valov, lopatu za hleb i muzaricu.
Pored ovoga zemljoradnici su dobijali 10-20 jutara zemlje i livadu, 2-4 konja ili 22 forinte za pribor, plug i neokovana kola a oranica je bila zasejana psenicom i kukuruzom.
Svaki zanatlija je dobio kucu, bastu i 50 forinti za alat.
U Crvenku su odmah dosli ucitelj, pop i beleznik.
Ucitelj i beleznik su dobili po 20 jutara zemlje i kucu a pop 40 jutara. Bila je podignuta i bolnica na gornjem kraju pete ulice radi pruzanja pomoci onima koji su se razboleli usled promene klime.
Do kraja 1785. g. u Crvenki je bilo naseljeno 2.500 kolonista u 500 kuca.
Leto i jesen iste godine i zimu 1785/86. kolonisti su provele vec u novom prebivalistu. Prolece 1786 i 1787 g. bilo je veoma kisovito tako da su ulice bile pune vode, a kuce su se od vlage rusile ili bile pred padom.
Slicno je bilo i sa ostalim naseljima u okolini.
Opasnost od podzemnih voda i novih poplava iziskivala je odvodnjavanje, pa je 1786. g. prokopan jarak u sirini 1 metra od Kule do starog Vrbasa. Kako je ovo bilo sasvim nedovoljno 1787. g. produzen je kanal do Sivca.
Posle ovoga pristupilo se prokopavanju kanala DUNAV-TISA po kome ce moci saobracati manji brodovi.
Rad na prokopavanju danasnjeg
Velikog Backog Kanala poceo je 1792. g. a zavrsen je 1802. g. Ukupni troskovi iznosili su 300.000 forinti. Kanal dobija vodu iz Dunava kod Bezdana a uliva se u Tisu kod Starog Beceja i svojim tokom preseca Crvenku na dva dela. Tako je prokopavanjem kanala izvrseno odvodnjavanje suvisne vode a Crvenka koja je bila narocito ugrozena obezbedjena je od poplava.
Veci deo crvenackih kolonista bili su evangelisti koji su vec 1785.g. osnovali svoju crkvenu opstinu a 1812.g. podigli i svoju crkvu. Manji deo je pripadao reformatima koji su svoju crkvenu opstinu osnovali 1786.g. a crkvu podigli takodje 1812.g. Najmanje je bilo katolika. Oni su crkvenu opstinu osnovali tek 1896.g. a njihova crkva je podignuta 1892.g.
Odmah pri doseljavanju za evangelike je otvorena narodna skola u jednoj iznajmljenoj prostoriji na kojoj se radilo sve do 1803.g. kada je podignuta prva skola sa uciteljskim stanom. Druga evangelisticka skola proradila je 1820.g. Ovo su bile skole za decu do 12 godina a produzene skole za decu od 12 do 15 godina nije bilo. Obe ove skole drzala je evangelisticka crkvena opstina, a tek krajem XIX veka osnovana je i prva opstinska narodna skola kojom je upravljala mesna vlast.
Kao i danas tako i od nastanka Crvenke od privrednih grana je dominirala poljoprivreda, a narocito zemljoradnja, stocarstvo i vinogradarstvo.
Simbolika starog crvenackog pecata to potvrdjuje jer se na njemu nalaze brezuljci sa klasjem, raonikom, vinovom lozom i podrumima. Zanatlije su u pocetku u manjem broju zastupljene ali se zanatsvo dosta brzo razvijalo tako da je vec 1822. godine osnovano nekoliko esnafa: kolarski, krojacki, kovacki, obucarski i tkacki.
Sredinom XIX veka svi potrebni zanati postojali su u Crvenki i bilo je vestih majstora koji su u citavoj okolini bili poznati. U ovo vreme esnafi su se raspali a osnovano je udruzenje zanatlija koje je otvorilo prvu skolu za segrte.
Preduzimljivi crvenacki kolonisti neprestano su usavrsavali nacin obradjivalja zemlje primenjujuci sve tehnicke novitete toga doba. Ubrzo su se izdvojili i krupniji zemljoradnici tako da je vec 60-tih godina proslog veka bilo u Crvenki 32 parne vrsalice.
Pored zemljoradnje koja je bila na prvom mestu vinogradarstvo je imalo daleko manji znacaj.
Od 1840-1900.g. Crvenka je bila trgovacki centar Srednje Backe za trgovinu zitaricama a narocito psenicom i kukuruzom. Seljaci su dovozili kolima zito u Crvenku sa daljine 80-100 km. gde su ga preuzimali trgovci-preprodavci i upucivali kanalom do Dunava pa zatim dalje do Budimpeste, Beca i Regensburga.
U ovo doba kanal je bio zivotna arterija za trgovinu Srednje Backe, jer su putevi bili tako rdjavi da su u jesen i prolece pretstavljali neprolazna
duboka blatista po kojima nije bio moguc nikakav saobracaj.
Rdjavo stanje saobracaja ometalo je brzi privredni razvoj, a kada je 1885.g. izgradjena pruga Budimpesta Zemun preko Vrbasa a zatim pruge Sombor-Becej i Subotica-Bogojevo Crvenka je kao trgoviste pocela da opada jer su sva mesta na ovim prugama, zainteresovana za Crvenku, imala mogucnost za transport zeleznicom.
Pocetkom XX veka Crvenka je kao trgovacki centar Srednje Backe izgubila svaki znacaj. Od toga vremene Crvenka izvozi samo kukuruz, jer se psenica preradjivala u lokalnim mlinovima.
Kroz citav XIX vek broj stanovnika u Crvenki je normalno rastao tako da je 1825.g. bilo 3.875 stanovnika a 1850.g. broj se povecao na 6.308.
U dva maha 1836 i 1879. godine harala je u Crvenki epidemija kolere koja je jako proredila stanovnistvo.
Zvanican popis 1900. g. utvrdjuje da je Crvenka imala 7.563 stanovnika u 1166 kuca i to: 6.911 Nemaca, 499 Madjara, 60 Srba, 49 Hrvata, 38 Slovaka, 67 Jevreja, 1 rusina i 4 ostalih. Godine 1909. Crvenka je imala postu, telegraf, zeleznicku stanicu, citaonicu, kasino, cetiri manje fabrike masina, cetiri ciglane, dva mlina, jednu krecanu i manju fabriku masla i sira.
Razvoj industrije kulminirao je 1912.g. kada je podignuta fabrika secera sa anglo-madjarskim kapitalom u visini od 16.000.000 dinara. Podizanje ove fabrike bilo je od velikog privrednog znacaja za Crvenku i okolinu.
Pred drugi svetski rat fabrika je presla u vlasnistvo anglo-ceske banke. Kada je proradila njen kapacitet je bio 140 vagona secerne repe za 24 sata, a od 1926.g. preradjivala je 250 vagona.
Pored fabrike secera proradila je 1923.g. i fabrika spiritusa koja od melase proizvodi cisti alkohol.
Od 1928.g. sopstvena elektricna centrala daje energiju pored Crvenke
Krsturu i Lalicu a od 1944. godine i Kruscicu.
Za vreme "kampanje" u fabrici je bilo zaposleno 1.600 radnika a u preostalim mesecima oko 200.
U periodu izmedju dva rata proizvodnja secera bila je neravnomerna tako da je 1929/30.g. za devedeset ipo dana proizvedeno 170.000, a 1934/35.g. celokupna kampanja je trajala svega 40 dana.
U ovom vremenu u Crvenki su se gajile zitarice, ali je gajenje uljarica i secerne repe znatno poraslo.
Zanati u ovom periodu tako su se razvili da je 1935.g. bilo ukupno 199 zanatskih radnji.
Pred drugi svetski rat po nezvanicnoj proceni Crvenka je imala 11.000 stanovnika, sto znaci da se od poslednjeg popisa 1931.g. kada je bilo 9.023 st., uvecao broj za priblizno 2.000. Na ovoliki broj stanovnika dolazile su 4 manufakturne radnje, 2 gvozdjare i jos 25 manjih trgovackih radnji pored dve juvelirske i filijale "Bata".
U leto 1944.g. kada je Crvena armija upala u Banat i kada su vojvodjanski partizanski odredi pojacali aktivnost Nemci su poceli da se spremaju za iseljavanje u Austriju i Nemacku po direktivi iz Nemacke. Kada su jedinice NOV i POJ pocele da oslobadjaju Backu uz sadejstvo Crvene armije poceleo je ubrzano iseljavanje Crvenke. Nemci su napustili Crvenku u vremenu od 3. do 14. oktobra 1944.g. tako da je od oko 11.000 stanovnika ostalo svega 500.
Kolonizacija Crvenke(1945/46)
Posle iseljavanja Nemaca u oktobru 1944.g. u Crvenki je bilo oko 1.000 napustenih kuca.
Po zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji u napustene kuce, u prvom redu, siromasne i zasluzne porodice iz ustanickih krajeva dolaze u Crvenku.
Za Crvenku su odredjeni uglavnom kolonisti zemljoradnici iz Crne Gore i to iz danilovgradskog sreza.
Prvi kolonisti poceli su da stizu u Crvenku krajem novembra 1945.g. posebnim zeljeznickim kompozicijama.
Odmah po dolasku narociti odbor je prihvatao koloniste i smestao ih u kuce. Kako su kolonisti dosli sa najnuznijimstvarima, to im je odmah pruzana pomoc u hrani pa je svako domacinstvo dobijalo odgovarajucu kolicinu brasna, kukuruza, slanine i mesa prema broju clanova porodice.
Svaki kolonista zemljoradnik dobio je 7-12 jutara zemlje takodje prema broju clanova porodice, kucu sa bastom i vinogradom, zatim za 516 domacinstava dodeljena je po jedna krva i jedan par konja sa celokupnom opremom i poljoprivrednim alatom.
Osim ovoga svako domacinstvo je dobilo namestaj, posteljinu i posudje i sve to besplatno.
Kolonizacija je zavrsena u prolece 1946.g. Kako se nije prijavio dovoljan broj kolonista iz danilovgradskog sreza taj broj je dopunjen sa nekoliko porodica iz niksickog sreza a zatim iz Bosne, Hercegovine, Hrvatske (Dalmacija i Like).
Danas Crvenka broji 8.547 stanovnika raznih nacionalnosti: Crnogoraca, Srba, Hrvata, Madjara, Nemaca, Rusina, Slovaka,Ceha i Makedonaca.
Vec 1946. g. osnovana je prva Seljacka radna zadruga i to "Proleter" i "Jedinstvo".
Tako je ustvari odmah posle rata poceo socijalisticki preobrazaj sela. 1950.g. sve tri zadruge su se spojile i tako je nastala danaslja SZR "Marsal Tito" koja broji 986 domacinstava sa ukupnom povrsinom obradive zemlje od 6.450 jutara i 108 jutara pasnjaka.
Svako domacinstvo poseduje i okucnicu prema broju clanova porodice a citava okucnica u mestu iznosi oko 1.100 jutara.
Danas zadruga radi po privrednom racunu.
Pored seljacke radne zadruge u Crvenki postoji i drzavno dobro "7.juli" koje na savremen nacin obradjuje oko 6.000 jutara oranice.
Zanatstvo se postepeno oporavlja i danas rade u Crvenki 43 zanatske radnje privatnog sektora.
Pored ovih ima i nekoliko zadruznih radionica: kovacka, stolarska, zidarska i dr. A postoji i obucarska zadruga.
Trgovackih radnji ima 6 od kojih 3 pripadaju Zemljoradnickoj zadruzi a druge 3 su drzavne.
Pored ovih privrednih grana i industrija ima svoju ulogu.
Fabrika secera je i danas jedna od najvecih u drzavi i daje visoki procenat celokupne proizvodnje secera u nasoj zemlji.
Za vreme kampanje secerana utrostrucava broj svojih radnika koji privremeno menjaju fizionomiju Crvenke.
Uz Fabriku secera postoji i Savezni zavod za selekciju i proizvodnju secerne repe koji je osnovan 1945.g. a danas u njemu rade dva inzenjera i jos 12 sluzbenika.
Zadatak zavoda je da pronadje jajbolju vrstu semena secerne repe koja ce na ovom zemljistu davati najbolji kvalitet uz najbolji moguci prihod.
Pored Fabrike secera u Crvenki radi i jedna ciglana i jedan mlin.
Broj skola i skolske dece u odnosu na predratno doba mnogo je porastao.
Tako danas rade osnovna skola, Strucna
skola ucenika u industriji i zanatstvu i nepotpuna gimnazija. Osnovnu skolu pohadja 560 ucenika koje obucava 14 ucitelja. U nepotpunoj gimnaziji ima 650 ucenika u 16 odelenja. U gimnazija radi 17 nastavnika.
Savo Atanackovic 1952. godina
